KLUB

Na pijacama je kupus ovih dana najtraženija roba!!!

U Srbiji je u toku berba duvana, a iako dominira sorta Virdžinija, sve više proizvođača prelazi na Berlej, koji je traženiji i isplativiji. Na imanju Atilе Milutinovića u Oromu kod Kanjiže podignute su nove sušare, a proizvodnja se širi na... Više [+]

U Srbiji je u toku berba duvana, a iako dominira sorta Virdžinija, sve više proizvođača prelazi na Berlej, koji je traženiji i isplativiji. Na imanju Atilе Milutinovića u Oromu kod Kanjiže podignute su nove sušare, a proizvodnja se širi na osam hektara. ”Jedno jutro duvana vredi kao deset jutara kukuruza“, kaže Milutinović, koji očekuje prinos od 2,5 tone po hektaru. Najveći otkupljivač, kompanija JTI Senta, sarađuje sa 430 farmera na 2.500 hektara i ulaže u moderne sisteme sušenja i navodnjavanja. ”Berlej je jeftiniji za proizvodnju, troškovi su manji i do 30 odsto“, kažu iz JTI-ja. U Srbiji je registrovan 941 proizvođač duvana, a čak 75 odsto proizvodnje odlazi u izvoz. #proizvodnjaduvana

Proizvodnja jabuka u Srbiji naglo opada, a mnogi voćari odustaju zbog visokih troškova i klimatskih promena. Nekada glavni voćarski centar, čačanski kraj, sada beleži zapuštene zasade i prelazak proizvođača na šljivu, krušku i dunju. ”Trošk... Više [+]

Proizvodnja jabuka u Srbiji naglo opada, a mnogi voćari odustaju zbog visokih troškova i klimatskih promena. Nekada glavni voćarski centar, čačanski kraj, sada beleži zapuštene zasade i prelazak proizvođača na šljivu, krušku i dunju. ”Troškovi su drastično porasli, a cena ploda ostala ista – oko 60 do 65 dinara za prvu klasu. Proizvodnja postaje neisplativa“, kaže Nenad Popović, voćar iz zapadne Srbije. Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović navodi da je rast destilerija podstakao veću potražnju za šljivom, dok jabuka sve teže opstaje. ”Cena jabuke ista je kao pre deset godina, a klima se menja – rodni potencijal će i dalje padati“, upozorava voćar Tomo Jelić. #proizvodnjjabuka #sljiva

Na panelu ProGlasa profesori Poljoprivrednog fakulteta i poljoprivrednici ocenili su da poljoprivreda u Srbiji može da se oporavi jedino ako se zakoni dosledno sprovode i seljacima vrati dostojanstvo. Profesor Dragan Stanojević istakao je d... Više [+]

Na panelu ProGlasa profesori Poljoprivrednog fakulteta i poljoprivrednici ocenili su da poljoprivreda u Srbiji može da se oporavi jedino ako se zakoni dosledno sprovode i seljacima vrati dostojanstvo. Profesor Dragan Stanojević istakao je da su zakoni dobri, ali da njihova primena izostaje, što pokazuje i više od 70 protesta poljoprivrednika u protekloj deceniji. Upozorio je i na netransparentne ugovore o robnim rezervama i favorizovanje privatnih skladištara. Profesor Predrag Puđa naglasio je važnost nezavisnog rada inspekcija i usklađivanja domaćih propisa sa standardima EU. Poljoprivrednik Dušan Tufegdžić poručio je da poljoprivredi treba vratiti poštovanje koje zaslužuje. #poljoprivreda #agrarnapolitika

Pogledajte ovu lepotu!
U podnožju Suve planine majka i ćerka gaje više od 30 različitih lekovitih biljaka i proizvode eterična ulja. Više o tome uskoro na portalu!

Prave odluke za rezultate na njivi! 🌾 🌾 🌾
Syngenta hibridi ječma i sorte pšenice donose vam stabilnost, kvalitet i prinos za poželeti!
#syngentaserbia #poljoprivrednici

Proizvođači voćnih sadnica sve teže pronalaze radnike, dok ih suša i troškovi navodnjavanja, veći i do 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, dodatno opterećuju. U rasadniku u Kaću nije pala kiša četiri meseca, pa su zalivali i u oktobru kako... Više [+]

Proizvođači voćnih sadnica sve teže pronalaze radnike, dok ih suša i troškovi navodnjavanja, veći i do 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, dodatno opterećuju. U rasadniku u Kaću nije pala kiša četiri meseca, pa su zalivali i u oktobru kako bi obezbedili dovoljan broj sadnica. ”Imamo oko 60.000 podloga i 10.000 kontejniranih sadnica – radnike moramo zapošljavati tokom cele godine, jer je kvalifikovanu radnu snagu sve teže zadržati“, kaže Vladislav Ognjanov, stručnjak za rasadničarstvo. Zbog klimatskih promena uvedeni su svi sistemi za navodnjavanje – tifon, orošavanje i kap po kap. Tržište za sadnice, međutim, raste, posebno zahvaljujući sve većem broju amaterskih voćnjaka. #vocnesadnice

Iako je ovog leta cena kupina bila dobra, prinosi su zbog vremenskih neprilika bili znatno manji. Porodica Radosavljević iz sela Kotraža kod Dragačeva pronašla je rešenje – maline i kupine gaji u plastenicima, pa berba kod njih traje sve do... Više [+]

Iako je ovog leta cena kupina bila dobra, prinosi su zbog vremenskih neprilika bili znatno manji. Porodica Radosavljević iz sela Kotraža kod Dragačeva pronašla je rešenje – maline i kupine gaji u plastenicima, pa berba kod njih traje sve do Božića. ”U početku smo razmišljali o cveću, ali nam se malina dopala, posebno sorta enrosadira, koja odlično rađa u zatvorenom prostoru. Kasnije smo dodali i kupinu“, kaže domaćica Slavica Radosavljević. Proizvodnja u plastenicima, objašnjava, zahteva više rada, ali donosi veće prihode i sigurnu prodaju. Kupina se trenutno plaća 900–950 dinara, a malina oko 750 dinara po kilogramu. Voće u svežem stanju preuzima stalni kupac iz Beograda. #kupina #malina

U Vrdniku je u toku Međunarodni kongres o zemljištu "Soil ReUnion – Nauka za zdravo zemljište". Skup okuplja vodeće naučnike, istraživačke institucije, međunarodne inicijative, predstavnike privrede i stručnjake iz različitih oblasti od ped... Više [+]

U Vrdniku je u toku Međunarodni kongres o zemljištu "Soil ReUnion – Nauka za zdravo zemljište". Skup okuplja vodeće naučnike, istraživačke institucije, međunarodne inicijative, predstavnike privrede i stručnjake iz različitih oblasti od pedologije i agroekologije, preko zaštite životne sredine i klimatskih promena, do inovacija u poljoprivredi i održivog upravljanja prirodnim resursima. Kongres o zemljištu, u organizaciji Srpskog društva za proučavanje zemljišta, okupio je stručnjake iz zemlje i sveta kako bi razmenili iskustva i znanja o očuvanju i unapređenju zemljišta. Predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta prof. dr Jovica Vasin istakao je da je nauka o zemljištu u Srbiji značajno napredovala – od klasifikacije i pedologije, do fizike, mikrobiologije i mera rekultivacije – ali da i dalje postoji praznina u komunikaciji između nauke, poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka. “Imamo znanje i odgovore, ali nedostaje funkcionalan socijalni trougao između akademske zajednice, poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka. Nauka može da ponudi rešenja, ali bez jasnog kanala ka praksi i ulaganjima – efekti izostaju. Poljoprivrednik mora najpre da živi pristojno od svog rada, da bi uopšte imao prostor da razmišlja o inovacijama”, naglasio je Vasin. #soilreunion #zdravozemljiste

Prerodila japanska jabuka!